Medo i zec na regrutaciji za vojsku

Medo i zec su regrutovani u vojsku i čekaju ljekarski pregled. Zec kaže medi: - Slušaj, baš i ne želim da idem u rat. Možeš li samo da me šutneš u nogu, pa kad uđem kod doktora da hramljem? Medo kaže: - Važi, ali možeš li i ti isto za mene kad izađem? Ni ja ne želim da se borim. Zec pristane i medo ga šutne u nogu. Bio je to dobar udarac. Zec jedva uspije da ostane na nogama i da ne vrisne, a kada je ušao u ljekarsku ordinaciju, zaista primjetno hramlje. Doktor ga samo pogleda i kaže: - Ne, vojska ne može da te koristi s tom nogom - i pošalje ga kući. Kad je zec izašao, pokuša da uzvrati uslugu i šutne medu u nogu. Nažalost, medo je medo, a zec je zec. Udarac ga čak i ne zaboli. Zec pokuša jače da ga šutne, pokušava da ga udari pesnicom, da ga ujede, čak i da ga udari jednom od stolica iz čekaonice. Do trenutka kada medu prozovu na pregled, zec je proveo dobrih 10-15 minuta tukući ga po cijelom tijelu i uspio je najviše da mu izazove blago krvarenje iz nosa. Tužni zec se zahvali medi što je dao sve od sebe, a medo ode kod doktora. Doktor ga samo pogleda i kaže: - Ne, ne možemo da te primimo, druže. Medo je oduševljen, ali iznenađen upita: - Šta? Zato što mi malo krvari nos? A doktor kaže: - Ne. Zato što je ona medicinska sestra rekla da te je vidjela kako te je prebio zec koji je hramljući došao ovamo.