orao

Kuliranje

Stoji soko negdje visoko na planini, baci pogled dolje, a ono visoko, ne možeš ni zemlju da vidiš. Pusti se on tako sa te visine i slobodno pada, pada, pada... I taman kad pomisliš da će da se polomi, on na metar od zemlje raširi krila i uzleti.
Gledao sve to orao, pa mu nije bilo jasno šta ovaj radi, te ga upita:
- Je li sokole, šta to radiš?
- Ništa, kuliram.
Pomisli orao: "kad može soko, zašto ne bih mogao i ja?"
I orao ponovi istu stvar: baci se sa visine, i pred samu zemlju raširi krila i uzleti.
Gledao sad to medo, pa pita orla:
- A šta ti to radiš?
- Ništa, kuliram.
Pomisli medo: "a što ne bih i ja?" I skoči medo sa planine, i pada, pada...
Stižu ga u padu soko i orao:
- Je li, medo, a imaš li ti krila?
- Nemam...
- Uuuuu, ala ti kuliraš!