Kuliranje

Stoji soko negdje visoko na planini, baci pogled dolje, a ono visoko, ne možeš ni zemlju da vidiš. Pusti se on tako sa te visine i slobodno pada, pada, pada... I taman kad pomisliš da će da se polomi, on na metar od zemlje raširi krila i uzleti. Gledao sve to orao, pa mu nije bilo jasno šta ovaj radi, te ga upita: - Je li sokole, šta to radiš? - Ništa, kuliram. Pomisli orao: "kad može soko, zašto ne bih mogao i ja?" I orao ponovi istu stvar: baci se sa visine, i pred samu zemlju raširi krila i uzleti. Gledao sad to medo, pa pita orla: - A šta ti to radiš? - Ništa, kuliram. Pomisli medo: "a što ne bih i ja?" I skoči medo sa planine, i pada, pada... Stižu ga u padu soko i orao: - Je li, medo, a imaš li ti krila? - Nemam... - Uuuuu, ala ti kuliraš!